Pisma iz Švedske 2. deo
Pisma iz Švedske 2. deo (Breven från Sverige del 2)
Oduvek sam imao sposobnost da osetim, mesto ili živog čoveka, pre nego što o njemu bilo šta saznam. Tako je bilo i ovoga puta. Utisci koji su se javili još u avionu, dok je lagano rulao štokholmskim aerodromom Arlanda su bili: red i tišina. Nije bilo ničega što bi za to kratko vreme ukazivalo na tako nešto, ali su oni i pred toga bili toliko jaki, da su svojim prisustvom obojili čitavu atmosferu. Red sam nekako i mogao da razumem – gde će ga biti ako ne na aerodromu, ali tajanstvenoj tišini nisam uspevao da pripišem nikakvo racionalno objašnjenje. Reka putnika, sletanja i poletanja aviona, zaposleni na aerodromu… i tišina.
Nekako ne ide. Kao da gledate akcioni film kom ste smanjili ton. Ako bi na trenutak zatvorili oči, pomislili bi da se nalazite na manjoj železničkoj stanici, a ne na međunarodnom aerodromu jedne svetske metropole. Kasnije ću shvatiti da ova neobična tišina nije svojstvenost samo štokholmskog aerodroma Arlanda, već i cele ove nordijske zemlje.
Ovde je sve po meri običnog čoveka. Sve je prosek, nema velikih životnih oscilacija, velike sreće ili velike nesreće. U Švedskoj je teško biti bogat, ali je teško biti i siromašan. Ovde je sve skrojeno tako da čovek proživi jedan prijatan i dug ovozemaljski vek.
Za razliku od mnogih država, koje neprekidno bruse razlike i produbljuju jaz između ljudi, ovde se razlike sistemski tupe i usklađuju, a jaz ispunjava tolerancijom i razumevanjem. U Švedskoj se međuljudske razlike ne posmatraju antagonistički, već komparativno. Stoga one i nisu kamen spoticanja, prepreka ili razlog za sukob, već materijal za izgradnju savremene države, države po meri trećeg milenijuma.
Različitost – to je materijal od kog pametan čovek napravi dvorac a budala gomilu smeća.
Trećinu stanovnika ove nordijske zemlje čine stranci ili Šveđani stranog porekla što sve skupa čini jedan nesvakidašnji koloritet rasa, religija, jezika, običaja, navika, kultura, kao i svih drugih odrednica ljudskog roda.
Kada bi u štokholskom metrou ili poznatoj trgovačkoj ulici Drottninggatan uklonili natpise na švedskom, i kada bi posmatrali samo lica ljudi koja prolaze pored vas, nikada ne biste pogodili u kojoj ste zemlji.
Švedska – to je svet u malom. Šveđani peruansko – kinesko -egipatsko – španskog porekla, ili srpsko – kubansko – indijskog, ili rusko – nemačko – jevrejsko – francuskog… sasvim su normalna pojava. I svi se uklapaju jedni s drugim. Poput drveća čiji su koreni i stablo u jednoj, a krošnja i plodovi u drugoj zemlji, oni liče na kalemljen voćnjak koji bogato rađa.
Čini se da je Švedska razumela i prihvatila Ciceronovu izreku da „imigracija jača državu“. Primeri Rimskog ili Otomanskog carstva, ili SAD u novijoj istoriji, to nedvosmisleno potvrđuju.
Istina, doseljenici često prave i probleme. Istina je i da Sverigedemokraterna, SD (Švedske demokrate), stranka pod vođstvom Jimia Okesona koja nema blagonaklonjen stav prema doseljenicima, u poslednje vreme jača. Ipak, reklo bi se da, generalno, Švedska i dalje ostaje zemlja otvorena za doseljenike. Otuda i ne čudi stav jednog Švedskog zvaničnika koji kaže, da i pored niza problema vezanog za imigraciju, Švedska treba i dalje da uvozi „svežu krv“.
U suprotnom, ko zna za koliko bi naučnika, sportista, umetnika… vrednih, kvalitetnih i obrazovanih ljudi ova zemlja bila uskraćena. Kao primer, naveo je fudbalera Zlatana Ibrahimovića. Prilično inteligentan, dalekovid i državotvoran stav.
